Sobe i dogovori

Ništa ne volim više od šetnje pustim gradom. Iako je već prilično svanulo i mene je strah usmeriti pogled ka satu (ipak kratko usmeravanje pogleda, konstatovanje da je 05:47), ne bih li predvidela svoje ustajanje u već novi dan, jedno je sasvim sigurno: novi je dan.

Nijedan novi dan ne može da počne dok se stari ne završi. Možda ovo i nije tako nešto nedovoljno očigledno da bi se još posebno istaknulo, ali često mislimo da se stari dani nikada ne završavaju. Da njihovi tragovi večito zalaze u nove dane, što i ne mora da bude tačno. Nastavi sa čitanjem Sobe i dogovori

Nasmej se, Lazo

Dragi Lazo,

Verujem da bi bio sasvim zadovoljan kad bi video šta su tvoji Somborci nedavno učinili za tebe. Zbilja, veliki gest. Zar ne bi svaki pesnik, slikar, glumac, sportista bio veselo iznenađen kad bi saznao da su njegovi nekadašnji sugrađani postavili kip na klupu glavne ulice? Uverena sam da bi.

Naravno, ako se izuzme čitava groteska same slike. Nastavi sa čitanjem Nasmej se, Lazo

Lakrdijaš

-Ko si ti?

-Nisam siguran. Dobro pitanje… Mislim da sam prolaznik. Možda lutalica. Ali posmatrač sigurno. Volim da posmatram i osluškujem. Dodirujem i mirišem. Volim boje.

-Šta radiš?

-Ležim otvorenih očiju i slušam oblake. Ponekad, ako su ljubazni, dozvole da ih čujem. Često me ne primete i jure ptice. Onda i ja očima jurim njih. 

-Kakav je to posao? Nastavi sa čitanjem Lakrdijaš

„Earth Hour“ – igra sata

Juče  je bio Earth Hour.

Juče ste zapravo imali izgovor za vaše potpuno isključenje od ostatka sveta. Nije da se inače to ne uradi, samo što je svemu pridodata i nijansa humanosti, ili simbolike, ako hoćete. Daćete jedan vaš sat Zemlji, kao i recimo još pola miliona ljudi. Sedećete u mraku, kao i još pola miliona ljudi, u isto vreme. Neki će sat vremena kasnije, neki ranije. Ali svi ćemo (ukoliko dozvoljavaš da te ubrojim u „nas“) biti povezati ovim jednim satom.

Ovo mi je treći Earth Hour.

Nastavi sa čitanjem „Earth Hour“ – igra sata

Tragični junak vs. principi?

„Tragični junak bira svoje ciljeve koji su uzvišeni, visokomoralni i plemeniti, koji se sukobljavaju sa shvatanjima okoline i zakonitostima koje vladaju među ljudima, te braneći iste, podleže tragičnom stradanju.“

Susretala sam se sa situacijama u kojima bi se izvesni principi našli ugroženima, no u takvim događajima često su učestvovale manje značajne ličnosti, ili bar, da budem preciznija, ličnosti koje sam trenutno, i prilično lako, ocenila kao nedostojne da bih srušila svoje principe radi njih. I tu nije bilo problema. Kažete ne, okrenete se i odete. Posebno dragoceno u tim slučajevima, jeste to što se vam se nakon takvih (vaših, naravno) incidenata, iskristališe društvo, vaše okruženje. Ličnosti koje ste markirali kao nedovoljno važnima da biste pregazili sebe, jednostavno uvide da nemaju koristi od vas (niti će uspeti da je steknu), te odu. Nastavi sa čitanjem Tragični junak vs. principi?