Čovek koji nije mogao da spava

Jednom, ne tako davno, možda svakog dana, živeo je čovek koji je došao do perioda u svom životu kada, jednostavno, nije više mogao da zaspi.

Isprva se nije mnogo brinuo, znao je da će kad tad morati naposletku da zaspi iz prostog razloga što – ljudi spavaju. Ležeći tako jedne večeri u krevetu, zaključio je da sve na svetu spava. Spavaju biljke, spavaju životinjice, spava ova hemijska do njega koja više ne radi. Zašto uopšte čuva hemijsku koja ne radi? Nastavi sa čitanjem Čovek koji nije mogao da spava

Sobe i dogovori

Ništa ne volim više od šetnje pustim gradom. Iako je već prilično svanulo i mene je strah usmeriti pogled ka satu (ipak kratko usmeravanje pogleda, konstatovanje da je 05:47), ne bih li predvidela svoje ustajanje u već novi dan, jedno je sasvim sigurno: novi je dan.

Nijedan novi dan ne može da počne dok se stari ne završi. Možda ovo i nije tako nešto nedovoljno očigledno da bi se još posebno istaknulo, ali često mislimo da se stari dani nikada ne završavaju. Da njihovi tragovi večito zalaze u nove dane, što i ne mora da bude tačno. Nastavi sa čitanjem Sobe i dogovori

Think pink

Pogleda nemarno na sat – sedi ćutke već sat vremena. Prozori su nemi, slike su neme, sve je prepušteno dosadnom bledilu zimske noći. Inače, svakog jutra bi vedro ustao, nasmejan otišao do prozora te strastveno uživao u osmesima slučajnih prolaznika. No, ovog dana, sve beše drugačije. Neumoljiva dosada mu je kucala u čelo sitnim prstima, tražeći samo povoda da mu oduzme svaku želju za ustajanjem i disanjem.

            -Je li, šta misliš, koliko treba čoveku da se uguši? –uputi pitanje suprotnoj strani sobe Nastavi sa čitanjem Think pink

CSI Liman

Mrak.

Tri sata. Bledi, žmirkajući odsjaji retkih uličnih lampi, tek ponegde prozuje u tihoj noći. Ulicom se proteže promukli zvuk jednog izgubljenog bicikliste i njegovih starih pedala. Roj umrtvljenih automobila miruje na parkingu ispred utihnute, uspavane zgrade.

-‘ej, tamo! Šta to radiš? Stoj! -ču se iznenada glasni povik, posle koga dve mršave senke počeše hitro trčati u nepoznatom pravcu. Nastavi sa čitanjem CSI Liman

Nasmej se, Lazo

Dragi Lazo,

Verujem da bi bio sasvim zadovoljan kad bi video šta su tvoji Somborci nedavno učinili za tebe. Zbilja, veliki gest. Zar ne bi svaki pesnik, slikar, glumac, sportista bio veselo iznenađen kad bi saznao da su njegovi nekadašnji sugrađani postavili kip na klupu glavne ulice? Uverena sam da bi.

Naravno, ako se izuzme čitava groteska same slike. Nastavi sa čitanjem Nasmej se, Lazo

Lakrdijaš

-Ko si ti?

-Nisam siguran. Dobro pitanje… Mislim da sam prolaznik. Možda lutalica. Ali posmatrač sigurno. Volim da posmatram i osluškujem. Dodirujem i mirišem. Volim boje.

-Šta radiš?

-Ležim otvorenih očiju i slušam oblake. Ponekad, ako su ljubazni, dozvole da ih čujem. Često me ne primete i jure ptice. Onda i ja očima jurim njih. 

-Kakav je to posao? Nastavi sa čitanjem Lakrdijaš