Think pink

Pogleda nemarno na sat – sedi ćutke već sat vremena. Prozori su nemi, slike su neme, sve je prepušteno dosadnom bledilu zimske noći. Inače, svakog jutra bi vedro ustao, nasmejan otišao do prozora te strastveno uživao u osmesima slučajnih prolaznika. No, ovog dana, sve beše drugačije. Neumoljiva dosada mu je kucala u čelo sitnim prstima, tražeći samo povoda da mu oduzme svaku želju za ustajanjem i disanjem.

            -Je li, šta misliš, koliko treba čoveku da se uguši? –uputi pitanje suprotnoj strani sobe Nastavi sa čitanjem Think pink

Advertisements