CSI Liman

Mrak.

Tri sata. Bledi, žmirkajući odsjaji retkih uličnih lampi, tek ponegde prozuje u tihoj noći. Ulicom se proteže promukli zvuk jednog izgubljenog bicikliste i njegovih starih pedala. Roj umrtvljenih automobila miruje na parkingu ispred utihnute, uspavane zgrade.

-‘ej, tamo! Šta to radiš? Stoj! -ču se iznenada glasni povik, posle koga dve mršave senke počeše hitro trčati u nepoznatom pravcu.

Desetak minuta kasnije, policijski automobil pristiže na parking duboko usnule zgrade. Dva poveća policajca napuštaju zadimljenu unutrašnjost toplih kola, izlazeći i protežući noge.

-Majku mu, ne može se ni odmoriti čovek -reče jedan  zevajući -vadi ga napolje, da ga ja ne bih izvadio.

Drugi policajac posluša starijeg, te odlučno potegne rukama i ščepa za kragnu nepoznatu senku. Odgurnu ga grubo na kola i povika drugoj senci kako bi bilo bolje da sama izađe, ne bi li joj on došao tamo. Stariji policajac obgrli svoj ugrejani trbuh i uputi mrki pogled kriminalcima, koji zbunjeno stajaše ispred kola.

-Je li, bre, da čujem ja. Šta ste to vas dvojica, fukare, radili ovde malopre?

Mladići se uplašeno pogledaše. Jedan se isprsi, nabacivši mangupski priglupi smešak, te odgovori:

-Mi ne pričamo sa pajkanima! -na to se stariji policajac nasmeši, te pogleda u mlađeg policajca, koji isto poče da se smeje.

-Ne pričaš, a? A pričaš sa ovim? -i prišavši mu, udari šamar.

Na to mladić ciknu i pogleda zbunjeno u druga, saučesnika. Ovaj odmah pogleda u starijeg policajca i reče kako nema ništa sa ovim idiotom ovde. Posle kraćeg vremena, čuje se besno mrmljanje u daljini koje se opasno približavalo.

-Ovo! Ovo đubre ovde malo! -odjeknu parkingom, i ni dok su policajci stigli da se okrenu, poleti jedan stariji čovek u pidžami i kućnom ogrtaču, da naleti na dva prebledela mladića. Policajci poleteše da zaustave poludelog gospodina, pokušavajući da ga smire svojim ohrabrujućim rečima.

-Alo, gospod’ne! -umeša se mlađi -Nemojte da nasrć’te, sve će Policija da sredi!

-Ma šta ne! Protuve! Lopovi! Kriminalci! -vikao je zajapureni gospodin u pidžami

-Gazda, jesi ti nas zvao? -upita smireno stariji policajac čoveka.

-Jesam. Ja, ja… Ja sam video ovog ovde -upre prstom u ošamarenog -kako mi kola obija!

Stariji policajac se okrenu ka mladiću smejuljeći se. Najzad je dolijao.

-Je li, mali, šta si radio oko kola?

-Ja? Ja ne znam o čemu ovaj matori virus priča.

-Šta?! Matori vir… Sad ću da te premlatim! -gazda poleti prema mladiću

-Ojha, gospod’ne! -ponovo se prepreči mlađi policajac -Ne mož’te vi da se mešate u posao državni.

Stariji policajac priđe drskom mladiću i opali šamar,  što  saučesnik samo ravnodušno isprati pogledom – on nema nikakve veze sa tim idiotom tu.

-Sad ćemo opet, džiberu. Šta si radio oko kola?

-Krao akumulator! Akumulator krao, kriminalac jedan! -ciknu nazad zajapureni gazda

-Je li, akumulatore krademo? Nema više kokoške, podsuknje, sad se akumulatori kradu. Nego, pajac jedan, da ja čujem priču. Odma!

Mršavi mladić se opet isprsi, držeći ruke na obrazima, te reče kako on zna samo onu o Crvenkapici. Stade da se smeje na šta se saučesnik udalji i sede u kola. Stariji policajac izvadi pendrek, ali se mladić brzo predomisli i mucajući, reče da je samo šetao pored.

-Laže! -kriknu gazda

-Uspor’te gazda, nem se nervirati, sve će vlast da ispita! -ponosito reče mlađi policajac

-I bravu je odvalio! -ponovo ciknu gazda

-Je li džiber, odvalio? Čime si odvalio bravu, magarčino?

-Rukama.

-Rukama! Ti misliš da sam ja lud? -uzviknu stariji policajac, priđe mu i udari šamar

-Nemoj da ti kosti snimim ovim -zapreti stariji mladiću -nego da ja čujem ime, prezime i ličnu kartu na sunce. Svetlo!

Na to progovori saučesnik iz kola koji dade istog trena sve potrebne podatke.

-A ti, opankušo? -uputi se stariji mladiću

-Milan Milančković, nemam ličnu ovde, rođen 14. januara 1992.

-Alo, centrala, Neđa je. Prover’te mi dva imena -mlađi kazuje saučesnikovo -Dobro, hajte sad ovo: Milan Milančković, četrnajsti januar, devedeset druge. Mm… Da… Da… Šta reče? Nema, a?

-Šta, laže? -zacrveni se stariji

-Laže šefe, zmija!

Stariji poleti snažno na mladića sa pendrekom, pri čemu ovaj vrisne i zakloni se rukama.

-Petar Optočić, 14. januara 1983!

-E moj Optočiću, kad te ja optočim jedared odreda! Neđo, proveri ga.

-Evo, šefe, potvrđeno je.

-Ajde ti sad Optočiću meni reci, čime si obijao? Gde je?

-Bacio sam tu negde.

-A bacio, magarac, a? Nema veze Pero, sad ćemo da nađemo!

Policajci odoše do kola i izvadiše baterijske lampe, te počeše nasumično da osvetljavaju parking.

-Pero, Pero, hajde napred i vodi, da ti kosti ne bih skenirao -pripreti stariji mladiću i gurne ga ispred.

-Ne morate da me gurate, neću nigde bežati.

-Vala nećeš, nisi valjda lud da bežiš!

U tom se čuje nečije dovikivanje, gazdino, koji se beše izgubio na trenutak.

-Čekajte, policijo, i ja idem!

-De ćeš gazda? Idi ti lezi samo, dalje ćemo mi sve da sredimo.

-Ma šta da ležim! Da sanjam akumulator? Bravu?

-Je li, gazda, šta to nosiš bre u ruci?

-Sikiricu! -uzviknu nasmešeno gazda, na šta mladić preblede

-Kakva sikirica gazda, sve ćemo mi to rukama! -stade se smejati stariji policajac, što prihvati i mlađi.

Uputi se družina prema krajičku parkinga, odakle su iščupali skrivene mladiće. Saučesnik je mirno sedeo u kolima, lagano dremajući, dok je jedna zakržljala senka predvodila anti-kriminalistički odbor ka mestu zločina.

-Jes’ video Pero? Pošao ti da se igraš, a upade u mečku! Ha ha ha! Nego, teraj napred da te ne bih ja poterao -gurne mršavog mladića -sad ćemo mi da lepo tražimo do zore ako treba. A budeš li zajebavao, ja lepo žmirnem, i ima da ti gazda sudi.

A gazda nosi sekirče.

Katarina Kovčin

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s