Noćna mora i mazohisti

Možda danas, ukoliko kažete da mašine imaju dušu, smatraće vas bićem koje je dostojno mentalne ustanove.
U redu, neću reći. Ja sam SIGURNA da mašine, predmeti, aparati i ostala gvožđurija, koja je toliko prepredena i lukava da nas je uspela zavarati na vekove, kako je zaista beživotna, ima dušu. I ne samo dušu, već i čitav paket sa zlikovskim osmehom koji prevazilazi svu genijalnost najvećih zločinačkih umova.

A tu su i bankomati.

Naime, sve mašine se mogu svrstati u nekoliko kategorija:

1. Mašine koje nemaju nikakav smisao, osim oksidisanja na… bilo čemu. (to je sve ono na šta nagazite u sobi, posle čega to šutnete u ćošak da- postoji)
2. Mašine koje postoje kako bi nas zabavile, i to je to (npr. šareni samolepljivi papirići, koji su previše medeni da bi se po njima pisalo, ili ružni (novi!) sivi, plastični sat na glavnoj ulici Sombora za koji nikad ne znaš da li kasni, ili jednostavno tera prkos vremenu – ili sebi)
3. Mašine koje imaju izvesnu svrhu, ali su toliko tupe da, kako bi funkcionisale, potrebno je da vi utrošite neku silu (mikser, nož, i najgluplje stvorenje – daljinski)
4. Ovde je već ozbiljnija situacija. Tu su mašine koje i imaju smisao, a poneku operaciju mogu same izvršiti (npr. računar. Vi morate pokrenuti winamp, ali shuffle će sam birati redosled. Iako posle kraćeg vremena utvrdite redosled, iako morate prvo da odaberete opciju shuffle.)

A tu su i bankomati.

Zlobna, pokvarena, lažljiva, podmukla i visoko inteligentna stvorenja.
To su mašine (čak ih i vređam ako ih nazovem ovako) koje vas drže u potpunoj kontroli. Već izvesno vreme sam ubeđena da imam sa njima nekog nesređenog posla, ili u najmanju ruku, oni sa mnom. Što je još opasnije. Dešavalo se da  jedan (i to najbliži, naravno, i to od „rođene“ banke, naravno) uporno odbija izvršiti transakciju. Ukoliko tome „dešavalo se“ dodate cifru od desetak puta, pored toga što ljudi pre vas nasmešeni odlaze sa podignutim novcem, shvatite ubrzo da imate problem. Pomislite, možda je do kartice. Onda, posle xyz puta obilaženja prekoljubaznih šalter radnica, koje vam uporno (ljubazno!) pokušavaju objasniti kako sa vašom karticom nema problema, pomislite možda je do vas. Možda nešto zaista nije u redu sa vama, možda ste tog dana bili zbunjeni, možda ste Njemu (the bankomatu) slali suviše negativnu energiju pa se uvredio.

Vratite se na mesto zločina, i tamo vas čeka On. Vreba u mraku, svojim šarenim svetlima, žmirkajućim slovima i čeka. Smeška. Priđete. Ubacite karticu. Čitate. Ukucate pin.Čitate. Izaberete iznos. Čitate. Naravno da hoćete račun. Da.

Aha! E nećeš! Transakcija se trenutno ne može izvršiti. (ili, ono što vam želi reći : Je*i se!)

Pomislite, da li je moguće biti toliko mentalno uznemiren, i nešto pogrešno ukucati? Uradite sve ponovo. Neće. Odlazite besni, i možete se zakleti da čujete Njega kako se smeje u daljini.

Sve je to manje stresno ukoliko imate u vašem novčaniku (pored plastičnog zlotvora=kartice) i fizički stvaran novac. No, šta se desi kada imate 5 dinara i karticu (na kojoj može biti tačno i 200.000), a jedina radnja u blizini (nedelja, 23h) ne prima virtualni novac? Onda koračate do Njega, spremni da priložite bilo kakvu žrtvu, ne bi li vam uslišio želje i predao stvarne papiriće. Stanete pred njega. „Pin. Dobro – podizanje iznosa. Doobro. Iznos. Molim te. Molim te. Molim te. ………………. Je*em ti ja mater, znaš!) I odlazite.

Ne može gore? Naravno da može. Uvek može. Posebno je zanimljivo kada se uroti još kojih šest bankomata potpuno drugačijih banaka. Ludnica i zabava. Očaj i smeh.

To su mašine, koje nas drže u šaci. Odrediće, odlučiće hoćete li danas biti nasmejani i ogorčeni, siti ili gladni. I samo sede tako, vrebaju sledeću osobu kojoj će se kasnije smejati.

„Gle, opet ovaj. Budala!“

To su mašine koje će vam kao kučetu stvoriti uslovnu reakciju, te ako urade ono što i TREBA da urade odmah, i isplate vam novac, vi ćete skakutati presrećni, jer gle, voli vas! A On maše zvoncetom iznad vaše glave.

To su mašine koje mogu rasplakati i bez preterivanja, dovesti do blažeg oblika nervnog sloma.

Mašine koje će preuzeti kontrolu i ljudi će se klanjati njima, moliti i prinositi krvne žrtve. Plesaćemo oko njih u određenim vremenskim periodima, dozivati njihova božanstva, upadati u ekstatična stanja. Tada, ukoliko nam se odbije životna potreba (=novac), mora da smo bili grešni. Ukoliko se dozvoli, blaženi su bogovi!

Neće bubašvabe poslednje disati.

Oni će.

Katarina Kovčin

Advertisements

3 mišljenja na „Noćna mora i mazohisti

  1. Stavljam se u poziciju autora i zamisljam sebe kako govorim „PA DA!…. JBNO PA DA! TO SAMO MENI MOZE! JBTE SE SVI!“
    kad sam procitao tekst prvi put pre jedno godinu dana bio sam odusevljen 🙂

    Kiko pisi nam pesme 😉

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s